Gaslighting u vezi – primeri i razlika između manipulacije i neslaganja

Šta je gaslajting i kako ga prepoznati?

Dve osobe mogu iskreno da pamte isti događaj drugačije. Kod gaslajtinga, međutim, partner iznova dovodi u pitanje vašu sposobnost da razumete šta se dogodilo. Pitate zašto nije ispoštovao dogovor, a razgovor se završi time da vi „nikada ništa ne zapamtite” ili da vam se „stalno nešto priviđa”.

Vremenom možete početi da tražite partnerovu potvrdu i za stvari u koje ste ranije bili sigurni. Pri tome nije presudno da li partner viče ili govori sasvim mirno. Miran ton nije dokaz da je neko u pravu, kao što vaša uznemirenost ne znači da grešite. Potkopavanje poverenja u sopstveno opažanje i razumevanje događaja važno je i u definiciji Američkog psihološkog udruženja (APA) i u istraživanjima gaslajtinga.

Gaslajting može biti deo emocionalnog zlostavljanja, ali ne obuhvata svako štetno ponašanje u vezi. Kontrola, vređanje, ljubomora i izolovanje od bliskih ljudi zaslužuju pažnju i kada nema gaslajtinga. O tome možete pročitati više u tekstu o znacima toksične veze.

Primeri gaslajtinga u vezi

Primeri koji slede su izmišljeni i ne predstavljaju iskustva klijenata. Pokazuju kako može da izgleda ponavljano potkopavanje poverenja u sebe i po čemu se razlikuje od neslaganja koje je moguće razjasniti. Ne služe kao test za procenu partnera.

Pitate za dogovor, a završite braneći svoje pamćenje

Ana i Milan dogovorili su se da on tog meseca plati račun za struju. Kada stigne opomena, Milan poriče dogovor uz primedbu „Ti nikad ne znaš šta smo pričali”. Ana pronalazi poruku u kojoj je potvrdio da će platiti račun. On odbacuje i tu poruku, govori da ona „opet pravi zbrku” i da s njom ne vredi razgovarati.

Slične situacije ponavljaju se i oko drugih obaveza. Ana sve ređe pominje prekršene dogovore jer očekuje da će ponovo morati da dokazuje da je dobro zapamtila razgovor. Neplaćen račun postaje sporedan. Njene primedbe se redovno odbacuju tako što se ona predstavlja kao osoba kojoj ne treba verovati.

Odgovor „Ja se sećam drugačije. Hajde da pogledamo poruke” ostavio bi prostor za proveru dogovora. Ako Milan zatim prizna da je zaboravio dogovor i preuzme obavezu, nesporazum može da se razjasni. Jedno izvinjenje ne znači da se odnos promenio ako se isto ponašanje nastavlja.

Partner koristi vašu anksioznost da odbaci ono što govorite

Jelena je Nikoli ranije pričala da se lečila zbog anksioznosti. Kada mu kaže da ju je povredio komentarom o njenom poslu, on poriče da je to rekao i dodaje „To je opet tvoja anksioznost. Izmišljaš stvari”. Isti odgovor dobija i kada govori o drugim konkretnim događajima. Posle nekog vremena počinje da se pita da li zaista može da veruje svom sećanju.

Nikola ovde koristi ono što zna o njenom mentalnom zdravlju da unapred odbaci njene primedbe. Zabrinut partner može da ponudi pomoć rečima „Vidim da ti je teško. Kako mogu da ti pomognem?”, a da istovremeno bude spreman da razgovara o onome što je rekao ili uradio. Ranija anksioznost sama po sebi nije razlog da se nečiji opis događaja unapred odbaci.

Kako razlikovati gaslajting od neslaganja i laži?

Neslaganje može da bude neprijatno i da zahteva ozbiljan razgovor. Jednom partneru razgovor može delovati grubo, a drugom samo direktno. Ipak, moguće je razmotriti šta je izgovoreno i kako je delovalo na drugu osobu, bez tvrdnje da ona „ne zna šta priča”.

Pogrešno ili nepotpuno sećanje nije samo po sebi gaslajting. Svi ponešto zaboravimo ili pogrešno zapamtimo. Dve osobe mogu iskreno različito da pamte redosled događaja ili deo razgovora. Važno je da li su spremne da saslušaju jedna drugu i prihvate novu informaciju.

Odbrambena reakcija, poput odgovora „A šta si ti uradila prošle nedelje?”, može biti pokušaj izbegavanja odgovornosti. Sama po sebi, ipak, nije dovoljna da govorimo o gaslajtingu. Za to je važno da li partner ponavljano pokušava da vas ubedi da izmišljate događaje ili da ne možete da verujete onome što ste primetili.

Laž može ozbiljno narušiti poverenje i bez gaslajtinga. Ako partner slaže gde je bio, to još ne govori da pokušava da potkopa vaše poverenje u sopstveno opažanje. Ako vas zatim uporno ubeđuje da ste izmislili ono što ste videli i da ne umete da razlikujete stvarno od izmišljenog, ta laž može biti deo gaslajtinga.

Precizniji naziv ne čini štetno ponašanje prihvatljivim. Pomaže nam da bolje razumemo šta se događa. Sistematski pregled literature iz 2025. godine, koji potpisuje Jewels Adair, ukazuje na to da definicije gaslajtinga nisu sasvim usaglašene i da se pojam često meša sa drugim oblicima manipulacije. Zato nekoliko prepoznatljivih rečenica nije dovoljno za procenu čitavog odnosa.

Kako gaslajting utiče na poverenje u sebe?

Možda sve češće čitate stare poruke da biste proverili šta je zaista rečeno. Pitate blisku osobu da li ste preterali. Ili odustanete od razgovora jer više niste sigurni ni kako da objasnite ono što vas muči.

Proveravanje sebe tada počinje da oduzima više vremena i pažnje od problema zbog kojeg ste se prvobitno uznemirili. Ta iscrpljenost i sumnja u sebe zaslužuju pažnju, iako same po sebi ne dokazuju gaslajting.

U kvalitativnom istraživanju Kleina i saradnika iz 2023. godine, sa 65 osoba koje su same prepoznale gaslajting u svojim vezama, učesnici su opisivali narušeno poverenje u sebe i druge, kao i promene u tome kako doživljavaju sebe. Njihova iskustva pomažu da razumemo moguće posledice, ali nam ne govore koliko je gaslajting čest niti omogućavaju da na osnovu nekoliko znakova procenimo nečiju vezu.

Sociološkinja Paige Sweet je u istraživanju iz 2019. godine sa 43 žene koje su doživele partnersko nasilje opisala kako su ih partneri predstavljali kao „nerazumne” da bi osporili njihova iskustva. Učesnice su bile povezane sa organizacijama za podršku žrtvama nasilja, pa se ovi nalazi ne mogu primeniti na svaki partnerski sukob. Ipak, pokazuju zašto gaslajting ne treba svesti na teškoću u komunikaciji. Stručni radovi i vodiči na koje se tekst oslanja navedeni su u odeljku „Izvori i reference” na kraju članka.

Da li partner to radi namerno?

Razumljivo je da želite odgovor na ovo pitanje. Ipak, iz jedne poruke ili razgovora ne možemo pouzdano znati šta druga osoba namerava. Ni tvrdnja „Nisam tako mislio”, ni naš utisak da partner „tačno zna šta radi” nisu sami po sebi dovoljan dokaz. Ni stručna literatura nema potpuno usaglašen stav o ulozi namere.

Za odluku o tome šta dalje, može vam pomoći da se prisetite kako je partner reagovao u ranijim razgovorima o problemu. Da li vas je saslušao? Da li je mogao da prizna grešku? Da li se nešto promenilo ili ste ponovo razgovarali o tome zašto vama ne treba verovati? Ne morate razjasniti partnerove namere da biste ozbiljno shvatili posledice koje odnos ima po vas.

Da li je gaslajting isto što i narcizam?

Nije. Gaslajting opisuje ponašanje, a ne dijagnozu. Na osnovu njega ne možemo zaključiti da partner ima narcistički poremećaj ličnosti, niti svaku osobu koja manipuliše treba nazivati „narcisom”.

Nije potrebno da utvrdite partnerovu dijagnozu da biste potražili pomoć. Dovoljno je da obratite pažnju na to kako se ponaša prema vama, kako se vi osećate u tom odnosu i da li možete slobodno i bezbedno da odlučujete o sebi.

Šta možete da uradite ako sumnjate na gaslajting?

Prvo razmislite da li je razgovor bezbedan

Ako se plašite partnerove reakcije, ako vam preti, nadzire vaš telefon, uskraćuje novac ili sprečava da odete, pokazivanje dokaza partneru ne treba da bude prvi korak. Obratite se poverljivo službi za podršku osobama koje doživljavaju nasilje. Važnije je da dobijete pomoć prilagođenu svojim okolnostima nego da partner prihvati da njegovo ponašanje ima određeni naziv.

Kada postoje nasilje ili prinudna kontrola, partnerska terapija nije preporučeni prvi korak. National Domestic Violence Hotline u svom vodiču upozorava da ono što osoba kaže na zajedničkoj seansi može kasnije biti upotrebljeno protiv nje i izložiti je dodatnom pritisku. Prednost tada imaju individualna podrška, procena rizika i plan bezbednosti.

Ispričajte nekome kome verujete šta se dogodilo

Ne morate da počnete pitanjem „Da li je moj partner gaslajter?” Dovoljno je da opišete jednu situaciju, kako je partner odgovorio i da li se slično već dešavalo. Izaberite nekoga ko može da vas sasluša bez omalovažavanja i pritiska da odmah odlučite hoćete li ostati u vezi ili otići.

Ako ste vi osoba kojoj se neko poverio, pitajte kako možete da pomognete i kako je bezbedno da ostanete u kontaktu. Nemojte samoinicijativno da se sukobljavate sa partnerom te osobe niti od nje zahtevati da odmah ode. Podrška podrazumeva i poštovanje njenog prava da donosi odluke.

Zapisujte samo ako time ne ugrožavate sebe

Kratka beleška o tome šta se dogodilo, kada i šta je izgovoreno može vam pomoći da vidite šta se ponavlja. Ne morate da beležite svaki razgovor niti da sakupite dokaze da biste imali pravo na podršku.

Ako partner ima pristup vašem telefonu ili nalozima, može pronaći beleške i sačuvane poruke. Australijska služba za bezbednost na internetu eSafety Commissioner upozorava da njihovo otkrivanje može povećati rizik. Ako bi vas to ugrozilo, prvo se posavetujte sa specijalizovanom službom. Kada je moguće, koristite uređaj i nalog kojima partner nema pristup. Drugi uređaj neće zaštititi privatnost ako se na njemu prijavite na nalog koji partner može da otvori.

Ako možete bezbedno da razgovarate, vratite se na konkretan problem

U odnosu u kojem nema straha od posledica, možete pokušati sa rečenicama „Sećamo se drugačije. Hajde da proverimo šta smo dogovorili. Želim da razgovaramo o tome, bez vređanja”. Ne postoji savršena rečenica koja će garantovati dobar odgovor. Obratite pažnju na to da li partner ostaje pri temi, sasluša vas i vremenom menja način na koji razgovara sa vama.

Više primera za odnose u kojima nema pretnji, zastrašivanja ili straha možete pronaći u tekstu kako postaviti granice. Ako postoji nasilje, nije vaša odgovornost da ga zaustavite tako što ćete pronaći bolji način da postavite granicu.

Gde potražiti pomoć ako postoji nasilje ili neposredna opasnost?

Ako ste u neposrednoj opasnosti u Srbiji, pozovite policiju na 192 čim to možete bezbedno da učinite. Ne čekajte zakazani psihoterapijski razgovor. Ovaj broj nalazi se i u imeniku hitnih kontakata Autonomnog ženskog centra.

Žene koje doživljavaju nasilje mogu da pozovu Autonomni ženski centar na 0800 100 007, radnim danima od 10 do 20 časova, prema objavljenom redovnom rasporedu. Poziv je besplatan, a razgovor može biti anoniman. Aktuelno radno vreme proverite na stranici SOS telefona Autonomnog ženskog centra, naročito tokom praznika.

Dodatne kontakte možete pronaći na stranici krizna pomoć. Ako živite van Srbije, obratite se lokalnoj hitnoj službi ili organizaciji koja pruža podršku osobama izloženim partnerskom nasilju.

Kako individualna psihoterapija može da pomogne?

Ako vam je teško da razumete šta se događa u vezi, individualna psihoterapija može biti mesto da o tome razgovarate. Možete se baviti zbunjenošću, sumnjom u sebe i odlukama koje vam je teško da donesete.

Cilj razgovora nije da psihoterapeut na osnovu vašeg opisa postavi dijagnozu partneru ili odlučuje umesto vas. Zajedno možete razmotriti koje se situacije ponavljaju, kako utiču na vas i kakva vam je podrška potrebna.

Poverenje u sebe ne podrazumeva da ste uvek u pravu. Možete nešto pogrešno zapamtiti, proveriti činjenice i promeniti mišljenje. I dalje imate pravo da vas druga osoba sasluša i da sami donosite odluke o svom životu.

Ako želite individualni razgovor sa Mirjanom Popović, u Beogradu ili online, možete poslati poruku za zakazivanje. Dovoljno je da napišete da želite da razgovarate o teškoćama u odnosu. Nema potrebe da u prvoj poruci iznosite osetljive detalje. Ako postoji rizik od nasilja, najpre potražite specijalizovanu podršku i pomoć u planiranju bezbednosti.

Povezani sadržaj

• Znaci toksične veze i širi obrasci štetnog ponašanja
• Kako postaviti granice kada je razgovor bezbedan
• Kako izgleda individualna psihoterapija

Izvori i reference

Sadržaj na ovoj stranici zasnovan je na sledećim stručnim izvorima.

1. American Psychological Association. Gaslight – APA Dictionary of Psychology. Definicija pojma, ažurirana 2023.
2. National Domestic Violence Hotline. What is gaslighting?. Stručni vodič za prepoznavanje obrasca u nasilnim odnosima.
3. Klein, W., Li, S. i Wood, S. (2023). A qualitative analysis of gaslighting in romantic relationships. Personal Relationships, 30(4), 1316–1340.
4. Sweet, P. L. (2019). The Sociology of Gaslighting – ceo rad, PDF. American Sociological Review, 84(5), 851–875. DOI 10.1177/0003122419874843.
5. Adair, J. (2025). Defining Gaslighting in Gender-Based Violence: A Mixed-Methods Systematic Review. Trauma, Violence, & Abuse. DOI 10.1177/15248380251344316.
6. National Domestic Violence Hotline. Should I Go To Couples Therapy With My Abusive Partner?. Bezbednosna ograničenja partnerske terapije kada postoji nasilje.
7. Autonomni ženski centar. SOS telefon. Namena službe, besplatan broj, anonimnost i radno vreme.
8. National Domestic Violence Hotline. Is Your Loved One in an Abusive Relationship?. Podrška bliskoj osobi uz poštovanje njene bezbednosti i odluka.
9. eSafety Commissioner. Collecting evidence safely. Bezbednost beleženja, čuvanja podataka i korišćenja uređaja u situacijama nasilja.
10. Autonomni ženski centar. Važni telefoni. Provera broja policije u Srbiji.

Istraživanja opisuju iskustva i obrasce, ali ne omogućavaju procenu pojedinačnog odnosa na osnovu nekoliko znakova. Izvori i kontakti provereni su 13. septembra 2026.