Poverljivost u psihoterapiji – pravila i izuzeci

Zašto „apsolutna poverljivost" ne postoji

Sreli ste se, možda, sa obećanjem „apsolutne poverljivosti" u nekim oglasima ili na sajtovima drugih praksi. To nije tačno – ni u Srbiji, ni u jednoj drugoj zemlji koja reguliše psihoterapijsku struku. Svaki sertifikovani psihoterapeut u Evropi radi pod etičkim kodeksom koji jasno navodi izuzetke od pravila poverljivosti.

Obećanje „apsolutne poverljivosti" je ili stručno nepoznavanje prava, ili marketinški trik. U oba slučaja vredno je da znate gde je istina – zato da ne biste bili iznenađeni u trenutku kada je važno.

Ono što je poverljivo

Sve što mi kažete u toku seanse ostaje između nas. Konkretno:

• Identitet klijenta – činjenica da ste moj klijent.
• Sadržaj razgovora – teme, priče, uvide, odluke.
• Osećanja, sumnje, misli – sve što iznesete.
• Kontakt detalji klijenta.
• Medicinske i lične informacije koje podelite u svrhu rada.

Ovo štiti:

• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije (ZZPL).
• Etički kodeks Saveza društava psihoterapeuta Srbije (SDPS).
• Etički kodeks Evropske asocijacije za Transakcionu analizu (EATA).
• Kodeks Komore socijalne zaštite Srbije (kao dodatni profesionalni sloj).

Zakonom propisani izuzeci – kada poverljivost ne važi

Postoje četiri situacije u kojima moram, u skladu sa etikom i zakonom, da prekršim poverljivost. Pre svakog takvog koraka, po pravilu, prvo razgovaram sa klijentom.

1. Rizik od teške povrede sebe ili drugih

Ako procenim da postoji ozbiljan i neposredan rizik od suicidalnog pokušaja, samopovređivanja ili povrede druge osobe – obavezna sam da preduzmem korake koji mogu uključiti:

• Kontaktiranje osobe iz vašeg okruženja (obično osobe čije podatke sami navedete na početku rada kao „osobu za kontakt u kriznim situacijama").
• Pozivanje hitne službe (194) ili preporuku za psihijatrijsku hospitalizaciju.
• Kontaktiranje porodice, partnera ili zakonskog zastupnika kada je klijent nedostupan.
• Upozorenje osobi koja je potencijalna žrtva (u slučajevima pretnje drugima).

Ovo se u struci naziva duty to warn / duty to protect i evropski je standard.

2. Sudski nalog

Ako sud izda pravosnažan nalog za davanje iskaza ili podataka, zakon me obavezuje da postupim po tom nalogu. Ovakvi slučajevi su retki i najčešće se dešavaju kod:

• Krivičnih postupaka gde je klijent svedok ili optuženi.
• Sudskih sporova oko starateljstva nad decom.
• Građanskih tužbi u kojima je tema mentalnog zdravlja relevantna.

U praksi ću uvek pokušati da ograničim obim otkrivanja na ono što je strogo neophodno, i zahtevati pismenu konsultaciju sa advokatom ako je potrebno.

3. Slučajevi koji uključuju maloletna lica

Ako u toku rada saznam za zlostavljanje, zanemarivanje, seksualno zlostavljanje ili nasilje nad detetom ili mladom osobom (ispod 18 godina), zakon me obavezuje da obavestim nadležne organe (Centar za socijalni rad, policiju ili tužilaštvo).

Ovo važi i kada je klijent odrasla osoba koja u terapiji govori o trenutnom zlostavljanju deteta (svog ili tuđeg).

4. Supervizija

Kao sertifikovani psihoterapeut, obavezna sam da u radu učestvujem u redovnim supervizijama – razgovorima sa iskusnijim kolegom o klijentskim slučajevima. Ovo je deo evropskog standarda i štiti kvalitet rada.

U superviziji:

• Ne iznosim vaš identitet (ime, prezime, lične podatke).
• Iznosim samo ono što je neophodno za profesionalnu procenu situacije.
• Supervizor je takođe vezan poverljivošću i ne sme dalje prenositi informacije.
• Supervizija se odvija na supervizijskim grupama (kod SDPS-a) ili individualno sa TSTA-P kolegom (u TA modalitetu).

Drugim rečima: supervizija je proširena poverljivost, ne njeno kršenje.

Kako klijenta štitim van ovih izuzetaka

• Nikada ne potvrđujem niti poričem da je neka osoba moj klijent, osim uz eksplicitnu pisanu saglasnost te osobe.
• Ne koristim WhatsApp/Viber za sadržaj seanse, već samo za organizaciona pitanja (potvrde termina, kratke administrativne poruke).
• Email komunikacija ide sa kripto-sigurnog servisa sa šifriranom vezom.
• Finansijski podaci se čuvaju odvojeno od klinički relevantnih beleški.
• Klinički zapisi su minimalni – samo osnovne beleške za kontinuitet rada, bez identifikujućih detalja.
• Svi zapisi se čuvaju pet godina, nakon čega se bezbedno uništavaju (u skladu sa ZZPL-om i etikom struke).

Online seanse – dodatna poverljivost

Za online seanse primenjujem dodatne mere:

• Korišćenje sigurnih platformi za komunikaciju (preporuka: Google Meet).
• Online seanse vodim isključivo preko Google Meet-a uz nalog bez snimanja i bez reklama.
• Nikada ne snimam seanse. Ako bi snimanje bilo klinički važno u nekom slučaju, dogovaramo pisanu saglasnost unapred.
• Preporučujem klijentima: privatan prostor, slušalice, izbegavanje javnog Wi-Fi-ja.

Vaš kontakt za hitne situacije

Na početku rada vas zamolim da podelite ime i kontakt osobe koju bih mogla da kontaktiram samo u situaciji iz izuzetka 1 (teški rizik). Ova informacija se ne koristi ni u jednu drugu svrhu, i klijent je može promeniti u bilo kom trenutku.

Vaša prava

Kao klijent imate pravo da:

• Pitate u bilo kom trenutku šta se od vaših podataka čuva i kako.
• Tražite pregled svojih kliničkih beleški (u razumnom roku i u prostoru gde zajedno možemo razmotriti sadržaj).
• Tražite brisanje podataka (osim onih koje sam zakonski obavezna da čuvam).
• Prekinete rad u bilo kom trenutku, bez navođenja razloga.
• Podnesete prigovor Savezu društava psihoterapeuta Srbije (SDPS) ili drugoj nadležnoj instituciji ako smatrate da sam prekršila etički kodeks.

Kontakt etičke komisije

Ako želite da podnesete prigovor ili pitanje o mom radu:

• Savez društava psihoterapeuta Srbije (SDPS) – savezpsihoterapeuta.org
• Komora socijalne zaštite Srbije – nadležna za moje sekundarno članstvo.
• Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti – za pitanja zaštite podataka.

Ova politika je poslednji put ažurirana aprila 2026. godine. Promene se najavljuju klijentima koji su u tekućem radu.