Krizna pomoć – ako ste u akutnoj situaciji

Kada pozvati hitne službe

Pozovite 194 ili najbližu hitnu pomoć ako:

• Razmišljate o samopovređivanju ili suicidalnom pokušaju, pogotovo sa konkretnim planom.
• Upravo ste pokušali samopovređivanje ili uzeli velike doze lekova.
• Imate halucinacije, glasove, izgubili ste osećaj stvarnosti – akutni psihotični simptomi.
• Ponašate se tako da neposredno ugrožavate sebe ili druge.

Pozovite SOS telefon Centra Srce (0800 300 303) ako:

• Osećate snažan emotivni pritisak i treba vam neko da saslušate bez osuđivanja.
• Imate misli koje vas plaše ali još nisu stigle do akcije.
• Potrebna vam je podrška u toku noći kada su druge službe zatvorene.

Urgentne psihijatrijske službe u Beogradu

• Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević" – Višegradska 26a, Beograd. Urgentni prijem 24/7. Telefon: 011/366-4422.
• Klinika za psihijatriju KCS – Pasterova 2, Beograd. Deo Kliničkog centra Srbije. Telefon: 011/265-7955 ili 011/366-2124.
• Institut za mentalno zdravlje – Palmotićeva 37, Beograd. 011/330-7504.

U svim ovim ustanovama urgentni slučajevi se primaju bez zakazivanja, 24 sata dnevno.

Resursi za specifične krize

Nasilje u porodici

• SOS telefon 0800 222 003 – Centar za zaštitu žrtava porodičnog nasilja (anonimno, 24/7).
• Policija 192 – akutne situacije.
• Autonomni ženski centar, Beograd – womenngo.org.rs.

Zloupotreba alkohola i narkotika

• Klinika za bolesti zavisnosti – Dr Subotića starijeg 6a, Beograd.
• Anonimni alkoholičari Srbije – aasrbija.na-srbija.org.
• Narkomani Anonimni – na-srbija.org.

LGBTIQ+ osobe u krizi

• Da se zna! – organizacija za podršku LGBTIQ+ zajednici u Srbiji.
• SOS telefon za LGBT+ osobe – Labris.

Roditelji u krizi sa decom

• NADEL – NOVAK Djoković fondacija, savetovalište za roditelje.
• Centar za socijalni rad u opštini gde živite.
• „Osmeh na dar" – psihološka podrška deci i roditeljima.

Ono što možete uraditi odmah

Ako ste u krizi ali još uvek imate prostora da razmislite pre akcije:

1. Pozovite jedan od gore navedenih telefona. Ne morate znati šta da kažete – dovoljno je „trebam pomoć".
2. Ne ostajte sami. Ako je moguće, kontaktirajte osobu od poverenja – partnera, roditelja, prijatelja. Čak i SMS „ne osećam se dobro, možeš li da mi dođeš" može biti životno važan.
3. Uklonite sredstva koja bi mogla biti opasna. Lekovi, oštri predmeti, alkohol – sklonite ih van dohvata.
4. Krenite ka hitnoj službi. Ako ste sposobni, sami ili sa nekim otiđite do najbliže urgentne psihijatrijske službe.

Psihoterapija nije zamena za hitnu pomoć

Psihoterapijski rad, i moj konkretno, nije prvi kontakt u akutnoj krizi. Ja ne mogu brzo reagovati 24/7, ne mogu propisivati lekove, i ne mogu primiti klijenta u bolnicu. To su funkcije urgentnih i psihijatrijskih službi.

Psihoterapija je prostor za rad posle akutne faze – kada ste stabilni, kada možete redovno dolaziti na seanse, i kada imate kapacitet da radite na obrascima koji su kriznim stanjima doprineli.

Ako ste prošli krizu i spremni ste za dugoročniji rad, javite se. Rado ću vas ispratiti.

Podrška za osobe koje brinu

Ako niste vi u krizi, već je u krizi neko blizak vama – i vas to pogađa – i za vas postoji podrška:

• SOS telefon Centra Srce prima i pozive ljudi koji se brinu o drugima.
• Psihoterapija može biti prostor za rad i za vas – često je teret nosilaca brige jednako težak.
• Grupe podrške za članove porodica (traženje preko psihijatrijskih klinika).