Predstave o ljubavi – kako oblikuju izbor partnera
Ukratko
Predstavu o tome kako izgleda ljubav najčešće nesvesno donosimo iz porodice i ranijih iskustava - i ona oblikuje koga biramo, šta toleramo i šta očekujemo. Mnogo ponavljanja u vezama nije „loša sreća”, već prepoznatljiv obrazac koji unutrašnja predstava bira iznova. Razumevanje sopstvenih predstava o ljubavi je prvi korak ka tome da izbor postane svestan.
Pri izboru partnera ne pratimo samo hemiju, izgled ili ono što racionalno znamo da nam treba. Pratimo i nesvesnu predstavu o tome šta je ljubav – predstavu koju smo, najčešće, formirali u detinjstvu, gledajući kako se ljudi oko nas vole ili ne vole.
Predstava o ljubavi nije osećaj – to je priča
Mnogi misle da je ljubav prvenstveno osećaj – „znam da je prava kada mi krenu leptiri". Ali iza tog osećaja postoji nešto što ga oblikuje: predstava o tome šta ljubav jeste. Šta je „prava" ljubav. Kako izgleda. Koliko boli. Koliko traje. Kada smo zaljubljeni, ne prepoznajemo „nju" – prepoznajemo da osoba pred nama odgovara našoj predstavi.
Ta predstava nije isključivo svesna. Najveći deo nje sedi ispod svesti, formiran godinama pre nego što smo bili u stanju da o njoj svesno razmišljamo.
Odakle dolazi predstava o ljubavi
Prva ljubav koju upoznajemo nije ljubav prema partneru. To je ljubav između roditelja, oko nas, dok smo deca. Šta vidi dete čiji se roditelji često svađaju? Šta vidi dete kome je mama bila „uvek tu" jer otac nije bio? Šta vidi dete koje je naučilo da se ljubav zaslužuje – tek kada uradi nešto dobro?
U Transakcionoj analizi to nazivamo životni skript – nesvesna priča o sebi, drugima i o svetu, formirana u prvih sedam-osam godina. Skript radi tiho. Kada kao odrasla osoba upoznam nekoga, skript komentariše: „taj me podseća na tatu" (znači sigurnost ili znači opasnost, u zavisnosti od skripta). „Taj je previše dobar – nije realan" (jer u mom domu ljubav nije bila tako dostupna). Skript bira.
Zato se često događa da osoba ponavlja isti tip odnosa – sa različitim ljudima, ali u istom obrascu. To nije slučajnost. To je skript koji prepoznaje i bira.
Šest predstava koje često prave probleme
1. Ljubav je smisao života
Verovanje da bez partnera život nema vrednost. Iz tog mesta, biranje partnera postaje panično – moramo nekoga imati. To stanje retko vodi do dobrog izbora: kad smo gladni, jedemo šta nađemo. Ljubav je važan deo života, ne njegov jedini smisao.
2. Prava ljubav je stalna zaljubljenost
„Ako ne osećam leptire stalno, nije prava ljubav." Ali zaljubljenost je hemijsko stanje koje prirodno traje od 6 meseci do 2 godine. Posle toga dolazi nešto drugo – manje uzbudljivo, ali dublje. Mnogi parovi prekidaju u toj fazi misleći da je „prošla ljubav", iako je samo počela prava.
3. Idealan partner postoji – samo treba čekati
Slika idealnog partnera obično je sastavljena od delova: očeve mirnoće, majčine pažnje, deda-strica humorističnog karaktera, najboljeg prijatelja iskrenosti. Nikoga živog. Kada idealnu predstavu postavimo kao standard, svaki stvaran partner ima manu. Ljubav između živih ljudi uvek je između nesavršenih ljudi.
4. Ljubav će promeniti partnera
„Sada je takav, ali kada me bude zaista voleo, biće drugačiji." Ova nada često je iza neuspešnih veza. Ljubav nije lek za partnera. Ne uklanja zavisnost, ne leči depresiju, ne menja vrednosti. Realan partner je onaj koji jeste, ne onaj koji bi mogao biti.
5. Ljubav podrazumeva bol i žrtvovanje
„Ako boli, znači da je prava." Ova predstava obično dolazi iz porodice u kojoj ljubav i bol nisu bili odvojeni. Da, u svakoj vezi ima napetosti i kompromisa. Ali sistematski bol – izvinjavanje za sebe, pristajanje na umanjivanje, gubljenje sebe – nije znak prave ljubavi. To je znak zavisnog obrasca.
6. Ljubomora je dokaz ljubavi
„Što je ljubomorniji, više me voli." Ali ljubomora nije pokazatelj dubine ljubavi – ljubomora je pokazatelj nesigurnosti i straha od gubitka. U zdravom odnosu postoji poverenje i prostor za autonomiju oba partnera. Ljubomora kao stalna emocija dugoročno guši i partnera i samu vezu.
Kako predstava utiče na izbor partnera
Predstava nije pasivna. Predstava bira. Žena koja kao dete nije imala stalnu emocionalnu sigurnost često nesvesno bira partnere koji su distancirani – jer je „bliskost" iz detinjstva bila baš takva. Muškarac koji je naučio da se ljubav zaslužuje učincima često bira partnerke koje treba „spašavati" – jer ne zna kako da bude voljen bez uloge spasioca.
Kad osoba prepozna svoj obrazac, otvara se prostor za drugačiji izbor. To je teško, jer „pravi" partner – onaj koji ne odgovara starom skriptu – često izgleda „nezanimljivo" ili „premalo intenzivno". Sigurnost se uči, kao i sve drugo.
Šta donosi rad
U psihoterapijskom radu se ne pravi nova „lista zahteva za partnera". Radi se na izvoru – razumevanje životnog skripta, prepoznavanje predstava koje smo nasledili, postepeno prepisivanje onih koje nas ne služe. Cilj nije pronaći savršenu osobu. Cilj je da kad sledeći partner naiđe, prepoznavanje bude svesno.
Šta dalje
Ako prepoznajete obrasce u svojoj sadašnjoj vezi, korisni su tekstovi o problemima u braku i o krizi u braku. Za rad sa parom – partnerska terapija. Za individualni rad na vlastitim obrascima i skripti, modalitet u kome radim je Transakciona analiza.