Burnout i hronični stres

Šta je burnout?

Christina Maslach, vodeća istraživačica burnout-a, opisuje ga kroz tri dimenzije:

1. Emocionalna iscrpljenost – osećaj „prazne baterije", neki dani su samo preživljavanje.
2. Depersonalizacija / cinizam – distanciranje od posla, klijenata ili kolega; cinizam prema stvarima do kojih vam je nekad bilo stalo.
3. Smanjen osećaj ličnog dostignuća – „šta god da uradim, ne vredi"; gubitak osećaja kompetentnosti.

Kako se burnout razlikuje od običnog umora?

• Običan umor popušta nakon vikenda ili odmora. Burnout ne – vratićete se na posao i posle mesec dana pauze sa istim osećajem.
• Umor ne nosi cinizam. Burnout ga nosi uvek.
• Umor je lokalizovan. Burnout se širi – počinje na poslu, preliva u porodicu, prijateljstva, hobije.
• Umor može biti „ponos" („mnogo radim"). Burnout nikada nije ponos – on je ispraznost.

Simptomi burnout-a

Telesni

• Hronična iscrpljenost koja ne popušta ni posle sna.
• Glavobolje, bolovi u ramenima i vratu.
• Probavne tegobe, gubitak ili preterani apetit.
• Nesanica ili hipersomnija (spavate a niste odmorni).
• Oslabljen imunitet (češće se razboljevate).
• Srčani simptomi (lupanje, pritisak).

Emotivni

• Razdražljivost, kratke fitilje.
• Depresivno raspoloženje, tuga bez razloga.
• Anksioznost, brige oko posla i van njega.
• Osećaj beznadežnosti.
• Gubitak smisla u onome što radite.

Kognitivni

• Teškoće koncentracije.
• Greške u poslu koje pre niste pravili.
• Zaboravljanje detalja.
• Teško donošenje odluka.

Ponašajni

• Povlačenje iz socijalnih situacija i porodice.
• Prokrastinacija, odlaganje.
• Povećana upotreba alkohola, hrane, ekrana.
• Pad produktivnosti.
• Odsustva sa posla, „bolovanja".

Faze burnout-a

Burnout ne dolazi preko noći. Obično prolazi kroz faze:

1. Entuzijazam. „Volim svoj posao, dam mu sve."
2. Prenaprezanje. Radite više od zdrave granice, još ne osećate posledice.
3. Hronični stres. Iscrpljenost, razdražljivost. Ignorisanje signala.
4. Burnout. Sve tri dimenzije (iscrpljenost + cinizam + gubitak smisla) su prisutne.
5. Habitualni burnout. Hronično stanje, rizik od depresije i telesnih bolesti.

Ko je posebno rizičan?

• Pomažuće profesije – zdravstvo, socijalni rad, prosveta.
• Preduzetnici i menadžeri bez jasne granice između posla i privatnog.
• Roditelji malih dece u kombinaciji sa poslom („parental burnout").
• Ljudi sa „drajverima" (TA koncept) – „Budi savršen", „Budi jaka", „Pokušaj jače", „Požuri", „Udovolji" – neguju burnout.
• Osobe sa perfekcionizmom i visokim jakim unutrašnjim kritičarem.
• Osobe koje teško kažu „ne".

Šta psihoterapijski rad donosi kod burnout-a

1. Prepoznavanje obrazaca. Koji „drajveri" su vas doveli ovde? Odakle dolaze?
2. Rad na granicama. Kako se uči reći „ne" bez krivice. Kako se štitimo od manipulacije.
3. Rekonstrukcija slike o sebi. Vaš identitet nije = vaš posao. Ko ste van posla?
4. Povratak osnovnih potreba. San, hrana, kretanje, odnosi – sve što burnout brzo uništi.
5. Rad sa „unutrašnjim kritičarem". Glas koji vam govori „nisi dovoljno dobar" – oslabiti ga, čuti druge glasove.
6. Strateški planovi povratka. Kako se vraća energija, realistično i postupno.

Kada je potreban i psihijatar

Burnout se često preklapa sa depresijom. Kombinacija je potrebna kada:

• Simptomi onemogućavaju svakodnevno funkcionisanje duže od 2 nedelje.
• Javljaju se suicidalne misli.
• Telesni simptomi zahtevaju medicinsku procenu.
• Jaka depresija ili panični poremećaj se naslanjaju na burnout.

Povezani sadržaj

• Detaljan članak o simptomima burnout-a
• Anksioznost
• Samopouzdanje

Izvori i reference

Klinička klasifikacija burnouta, Maslach model i pristupi oporavku zasnovani su na sledećim referentnim izvorima:

• World Health Organization. (2019). Burn-out an "occupational phenomenon": International Classification of Diseases (ICD-11, QD85). who.int.
• Maslach, C., Schaufeli, W. B., & Leiter, M. P. (2001). Job burnout. Annual Review of Psychology, 52, 397–422.
• Maslach, C., & Leiter, M. P. (2016). Understanding the burnout experience: recent research and its implications for psychiatry. World Psychiatry, 15(2), 103–111.
• Ahola, K., Toppinen-Tanner, S., & Seppänen, J. (2017). Interventions to alleviate burnout symptoms and to support return to work among employees with burnout: Systematic review and meta-analysis. Burnout Research, 4, 1–11.

Citati su navedeni u svrhu informisanja. Pojedinačni ishodi terapije zavise od mnogih faktora i razlikuju se od osobe do osobe.

Za koga je ovaj vodič

Tekst je za vas ako se prepoznajete u jednom ili više od sledećeg:

• Mesecima ste u stanju iscrpljenosti koja ne prolazi ni posle vikenda ili odmora.
• Posao koji ste ranije voleli više vam ne donosi smisao – radite na automatici.
• Spremni ste da pogledate šta u načinu života i radnih obaveza održava ovaj obrazac.

Kada ovo nije dovoljno

Ako se prepoznajete u nečemu od sledećeg, sledeći korak nije čitanje nego poziv:

• Ako uz iscrpljenost primećujete trajni pad raspoloženja, beznađe, misli o samopovređivanju – to je već šira slika koja traži procenu psihijatra, ne samo razgovor o burnout-u.
• Ako koristite alkohol ili supstance da biste „izdržali dan” – to je signal da se uključi i specijalizovana pomoć za zavisnost.
• Ako je posao toksičan u smislu nasilja ili maltretiranja – psihoterapija sama po sebi nije rešenje, već promena uslova rada (i, gde je potrebno, pravna pomoć).

Ako se uz iscrpljenost javljaju misli o samopovređivanju ili akutna kriza, prioritet je krizna pomoć – telefonski brojevi i urgentne službe na jednom mestu.