Test stilova vezivanja

Stil vezivanja, u psihologiji poznat i kao afektivno vezivanje, jeste obrazac po kome se povezujemo sa bliskim ljudima – koliko nam je lako da verujemo, tražimo blizinu i ostanemo svoji i kada je teško. Ovaj kratak, besplatan i anoniman upitnik (36 pitanja, oko pet minuta) pokazuje gde ste na dve dimenzije tog obrasca – anksioznosti i izbegavanju – i ka kom od četiri stila vezivanja težite.

Test se oslanja na SM-ECR-R, srpsku adaptaciju poznatog upitnika ECR-R, koju su razvili Nataša Hanak i Aleksandar Dimitrijević. Rezultat nije dijagnoza ni etiketa, već trenutna sklonost – a sklonosti se, kroz nova iskustva i rad na sebi, menjaju.

Odgovarajte misleći na osobe koje su vam bliske.

Orijentaciona samoprocena · SM-ECR-R

Gde ste na skalama anksioznosti i izbegavanja – i koji vam je stil vezivanja najbliži?

Kroz 36 kratkih tvrdnji o tome kako se osećate u bliskim odnosima dobijate svoju poziciju na obe skale, poređenje sa prosekom u Srbiji i stil kome ste najbliži. Rezultat je sklonost, a ne etiketa – i, kao i svaki obrazac, može da se menja.

Anonimno · 36 tvrdnji · oko 5 minuta

Kako se tumači rezultat

Test meri dve povezane, ali različite dimenzije, svaku na skali od 1 do 7:

Anksioznost u bliskim odnosima. Koliko vas zaokuplja strah od napuštanja i potreba za potvrdom. Viši rezultat znači da vas i mali znak distance lako uznemiri.
Izbegavanje bliskosti. Koliko vam je nelagodno da se oslonite na druge i budete ranjivi. Viši rezultat znači jaču potrebu za nezavisnošću i distancom.

Iz kombinacije ove dve dimenzije proizlaze četiri stila:

Siguran (niska anksioznost, nisko izbegavanje): bliskost je uglavnom prijatna, a poverenje dolazi lako.
Anksiozni (visoka anksioznost, nisko izbegavanje): snažna želja za blizinom uz strah da će ona biti uskraćena.
Izbegavajući (niska anksioznost, visoko izbegavanje): naglašena nezavisnost i nelagoda pri preteranoj bliskosti.
Anksiozno-izbegavajući (visoka anksioznost, visoko izbegavanje): istovremena želja za bliskošću i strah od nje.

Sam upitnik meri dve dimenzije, a četiri stila su ustaljeni okvir za njihovo tumačenje. Vaš rezultat poredimo sa prosekom uzorka iz Srbije (odrasli iz originalnog istraživanja) – na grafikonu su to isprekidane linije. Granice između stilova zato nisu oštre: ako ste blizu proseka, svoj rezultat čitajte kao blagu sklonost, a ne kao čvrstu kategoriju. Najviše ćete dobiti ako ga shvatite kao povod za razgovor i bolje razumevanje sebe.

Često postavljana pitanja

Šta meri test stilova vezivanja?

Test procenjuje dve dimenzije bliskih odnosa: anksioznost (strah od napuštanja i potrebu za potvrdom) i izbegavanje (nelagodu pri bliskosti i oslanjanje na sebe). Iz njihove kombinacije proizlazi sklonost ka jednom od četiri stila: sigurnom, anksioznom, izbegavajućem ili anksiozno-izbegavajućem. Za isti pojam se u stručnoj literaturi koriste i nazivi „afektivno vezivanje” i „afektivna vezanost”.

Da li je ovaj test anoniman?

Jeste. Vaši odgovori ostaju na vašem uređaju i ništa se ne šalje niti čuva, niti se traže lični podaci.

Da li je stil vezivanja trajan?

Nije. Stil vezivanja je sklonost, a ne fiksna kategorija. Nastao je u ranim odnosima, ali se kroz nova iskustva i rad na sebi može pomeriti ka većoj sigurnosti.

Da li je rezultat dijagnoza?

Ne. Ovo je orijentaciona samoprocena informativnog karaktera, a ne psihološka dijagnoza niti zamena za procenu stručnjaka.

Izvori i reference

Hanak, N., & Dimitrijević, A. (2013). A Serbian Version of Modified and Revised Experiences in Close Relationships Scale (SM-ECR-R). Journal of Personality Assessment, 95(5), 530–538.
Fraley, R. C., Waller, N. G., & Brennan, K. A. (2000). An item response theory analysis of self-report measures of adult attachment (ECR-R). Journal of Personality and Social Psychology, 78(2), 350–365.

Test se zasniva na upitniku SM-ECR-R (Hanak i Dimitrijević, 2013) i koristi se uz saglasnost autora. Prag za podelu na niže i više vrednosti postavljen je na prosek uzorka odraslih iz Srbije iz istog rada. Rezultat je orijentacioni i ne predstavlja dijagnozu.

Povezani sadržaj

Tekst i upitnik su informativnog karaktera i ne predstavljaju psihološku dijagnozu niti zamenu za procenu stručnjaka.

Ako vam je odmah potrebna pomoć

Ako prolazite kroz tešku krizu ili razmišljate o samopovređivanju, ne čekajte – pozovite hitnu pomoć na 194 ili SOS telefon Centra Srce na 0800 300 303. Na stranici Krizna pomoć su svi brojevi i resursi, na jednom mestu.