Zašto je izbor psihoterapeuta važan

Istraživanja psihoterapijskih ishoda, između ostalih Norcrossa i Lamberta, pokazuju da veliki deo uspeha terapije zavisi od terapijskog saveza, odnosno kvaliteta odnosa između klijenta i terapeuta.

Drugim rečima, važno je kako se osećate sa terapeutom: da li imate poverenja, da li se osećate dovoljno sigurno, da li možete da govorite otvoreno i da li terapeut ume da vas prati bez osuđivanja.

Psihoterapijski modalitet, kao što su Transakciona analiza, KBT, Geštalt ili drugi pravci, takođe je važan, ali sam modalitet nije dovoljan. Isto tako, ni „dobar osećaj" nije dovoljan ako terapeut nema odgovarajuću edukaciju, sertifikat i profesionalni okvir.

1. Da li imate nacionalni sertifikat za psihoterapiju?

Ovo je jedno od najvažnijih pitanja.

U Srbiji se sertifikacija psihoterapeuta najčešće vezuje za relevantna stručna udruženja, kao što su:

Savez društava psihoterapeuta Srbije (SDPS), kao jedna od krovnih organizacija.
UPSKS – Udruženje psihoterapeuta, savetnika i koučeva Srbije.
Modalitetske asocijacije, kao što su TA centri, Geštalt udruženja, KBT savezi i druga stručna udruženja.

Dobro je pitati za broj sertifikata i proveriti da li se osoba nalazi u javnom registru, ukoliko je dostupan.

Na primer: Mirjana Popović je sertifikovani psihoterapeut, SDPS sertifikat broj 983, izdat 04.12.2024.

Ako terapeut izbegava da jasno odgovori na pitanje o edukaciji, sertifikatu ili registru, to može biti znak za oprez.

2. Koji je vaš primarni psihoterapijski modalitet?

Psihoterapija nije jedan jedinstven metod. Postoji više psihoterapijskih pravaca, a svaki ima svoj način razumevanja problema i rada sa klijentom.

Transakciona analiza (TA) bavi se ego-stanjima, životnim skriptima i obrascima u komunikaciji. Često je korisna za teme odnosa, samopoštovanja, granica i partnerskih obrazaca.

Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) usmerena je na misli, emocije i ponašanja. Često se koristi u radu sa anksioznošću, OKP-om, fobijama i sličnim teškoćama.

Geštalt terapija naglašava iskustvo „ovde i sada", kontakt, emocije i svesnost. Može biti korisna kod emocionalnih blokada, unutrašnjih konflikata i rada na autentičnosti.

Sistemska porodična terapija posmatra pojedinca u kontekstu porodice i odnosa. Posebno je važna kada su u fokusu porodične dinamike.

Psihoanalitička i psihodinamska terapija bave se dubljim, često nesvesnim obrascima. Obično podrazumevaju duži i temeljitiji proces.

EMDR je specijalizovan pristup koji se često koristi u radu sa traumom.

ACT, odnosno Acceptance and Commitment Therapy, usmeren je na vrednosti, prihvatanje i psihološku fleksibilnost.

Nije svaki modalitet najbolji za svaku temu. Za OKP se često preporučuje KBT. Za trauma rad može biti važan EMDR ili drugi trauma-informisani pristup. Za obrasce u odnosima mogu biti korisni Transakciona analiza, Geštalt ili drugi relacijski pristupi.

Važno je da terapeut ume jasno da objasni kako radi i zašto smatra da njegov pristup može biti koristan za vašu temu.

3. Kakvo iskustvo imate sa mojom temom?

Ako dolazite zbog konkretne teškoće, kao što su napadi panike, partnerski problemi, burnout, socijalna anksioznost ili trauma, sasvim je u redu da pitate terapeuta kakvo iskustvo ima sa tom temom.

Terapeut ne mora imati hiljade sati rada baš sa vašim problemom, ali je važno da ima dovoljno razumevanja, iskustva i profesionalne iskrenosti.

Dobar terapeut će reći sa čime radi, a sa čime ne radi. Ako proceni da vaša tema traži drugačiju vrstu podrške, trebalo bi da vas uputi kolegi, psihijatru ili drugom stručnjaku.

4. Da li imate superviziju?

Supervizija je važan deo profesionalnog rada psihoterapeuta. To je prostor u kome terapeut, uz poštovanje poverljivosti, razgovara sa iskusnijim kolegom ili supervizorom o svom radu, dilemama i procesu terapije.

Supervizija ne znači da terapeut „ne zna šta radi". Naprotiv, ona pokazuje odgovornost i brigu o kvalitetu rada.

Možete pitati: „Da li redovno idete na superviziju?"

Dobar odgovor može zvučati ovako: „Da, imam redovnu grupnu superviziju, a po potrebi i individualnu."

Ako terapeut odbacuje superviziju kao nepotrebnu ili tvrdi da mu više nikada nije potrebna, to može biti znak za oprez.

5. Sa kojim temama ne radite?

Iskusan psihoterapeut zna granice svoje stručnosti. Niko ne radi jednako dobro sa svim temama, svim uzrastima i svim vrstama problema.

Zato je važno pitanje: „Koje teme ne radite?"

Dobar odgovor može biti jasan i jednostavan: „Radim sa odraslima, individualno i sa parovima. Ne radim sa decom. Ne radim sa akutnim psihotičnim stanjima. Za OKP najčešće preporučujem KBT kolege, a za EMDR rad kolege sa tom specijalizacijom."

Takav odgovor ne umanjuje stručnost terapeuta. Naprotiv, pokazuje profesionalnu zrelost.

Ako neko kaže da radi „sa svim", bez ikakvih granica, to je razlog da budete pažljivi.

6. Kako izgleda prva seansa?

Prva seansa je prostor za upoznavanje, procenu i dogovor o daljem radu. Njen cilj nije da se sve reši odmah, već da se razume zbog čega dolazite, šta vam je važno i kako bi terapijski rad mogao da izgleda.

Stil prve seanse može se razlikovati u zavisnosti od modaliteta i terapeuta.

Neki terapeuti rade strukturisanije, sa jasnim dogovorom i ciljevima. To je često slučaj u Transakcionoj analizi i KBT-u.

Neki rade slobodnije, sa više prostora za doživljaj, emocije i iskustveni rad, što je često prisutno u Geštalt pristupu.

Neki terapeuti na početku postavljaju više pitanja kako bi bolje razumeli istoriju problema, odnose i životni kontekst.

Nijedan stil nije sam po sebi najbolji. Važno je da razumete kako terapeut radi i da procenite da li vam takav pristup odgovara.

7. Koja je cena seanse i kakva je politika otkazivanja?

Jasan okvir je važan deo psihoterapije. To uključuje cenu, trajanje seanse, način plaćanja, tempo rada i pravila otkazivanja.

Pre početka rada dobro je proveriti:

cenu individualne seanse;
cenu partnerske ili porodične seanse, ako je relevantno;
trajanje seanse;
način plaćanja;
pravilo otkazivanja;
preporučeni ritam dolazaka.

Uobičajeno je da se seanse zakazuju jednom nedeljno, posebno na početku rada. Standardno pravilo otkazivanja često je 24 sata unapred, ali svaki terapeut treba jasno da kaže kako to funkcioniše u njegovoj praksi.

Terapeut koji je transparentan oko novca i pravila obično lakše gradi i jasan terapijski okvir.

Prve seanse su i prostor za procenu

Ne morate odmah znati da li je terapeut pravi izbor za vas. Prva seansa, a nekada i prve dve ili tri, mogu poslužiti kao prostor za međusobnu procenu.

Obratite pažnju na to kako se osećate u razgovoru. Da li imate osećaj da vas terapeut sluša? Da li postavlja pitanja koja imaju smisla? Da li vam objašnjava okvir rada? Da li se osećate poštovano, čak i kada se govori o teškim temama?

Ako posle nekoliko seansi imate osećaj da to nije dobar terapijski spoj, imate pravo da završite rad. Dobar terapeut će to poštovati, a po potrebi može preporučiti i kolegu.

Crvene zastave pri izboru psihoterapeuta

Postoje situacije koje treba shvatiti ozbiljno.

Budite oprezni ako terapeut obećava brze i sigurne rezultate, predstavlja sebe kao „najboljeg", koristi previše samoreklamiranja ili tvrdi da ima tajne tehnike koje rešavaju ozbiljne probleme bez odgovarajuće edukacije.

Znak za oprez može biti i ako terapeut nema jasan dogovor o ceni, trajanju seanse i otkazivanju, ako odbija superviziju, kritikuje druge klijente ili kolege, ili pokušava da bude istovremeno terapeut, prijatelj, mentor i poslovni savetnik.

Terapijski odnos treba da bude blizak u smislu poverenja, ali ne i nejasan u granicama.

Dobri znaci

Dobar psihoterapeut jasno govori o svojoj edukaciji, sertifikatu, modalitetu i načinu rada. Ima definisan okvir, cenu i pravila otkazivanja. Redovno koristi superviziju i zna kada je potrebno da klijenta uputi drugom stručnjaku.

Dobro je i kada terapeut ume da kaže: „Ne znam, razmislićemo zajedno." To nije slabost, već znak profesionalne zrelosti.

Takođe je važno da vam jasno objasni poverljivost i njene izuzetke, na primer u situacijama kada postoji rizik po život ili bezbednost.

Kako izabrati dobrog psihoterapeuta – 7 pitanja koja vredi postaviti