Kada je psihoterapija pravi izbor, a kada je potrebna druga pomoć?

Brzi pregled – razlika u jednoj tabeli

Psiholog – dijagnostika i procena

Psiholog je stručnjak koji je završio osnovne (a najčešće i master) studije psihologije na Filozofskom fakultetu. Njegovo primarno polje rada je:

• Psihološko testiranje – IQ testovi, testovi ličnosti (MMPI, NEO-PI), neuropsihološki testovi.
• Procena – školska procena spremnosti, procena radne sposobnosti, forenzička procena.
• Savetovanje – kratkoročni savetodavni rad u školama, bolnicama, kompanijama.
• Istraživanje – naučni rad, statistika, razvoj testova.

Važno: Diploma psihologa NE znači da ta osoba radi psihoterapiju. Ako psiholog želi da radi psihoterapiju, mora da završi dodatnu specijalističku psihoterapijsku edukaciju (TA, KBT, Geštalt, sistemska porodična itd.) – baš kao i stručnjaci iz drugih oblasti (socijalni rad, medicina, pedagogija).

Mirjana Popović nije psiholog. Završila je Fakultet političkih nauka (master socijalnog rada) i specijalističku edukaciju iz Transakcione analize. Za testove i procene uputiće vas kod psihologa.

Psihoterapeut – dugoročni rad na promeni

Psihoterapeut je stručnjak koji je završio specijalističku edukaciju iz psihoterapije – obično 4–5 godina teorije, ličnog rada i supervizije – i dobio nacionalni sertifikat.

Psihoterapeutov rad je:

• Dugoročan i strukturisan – redovne seanse, pisani ili usmeni ugovor, pristup po određenom modalitetu.
• Rad na obrascima – ne samo simptomima, već na tome šta stoji iza simptoma i kako se ponavlja.
• Etički regulisan – kroz Savez društava psihoterapeuta (u Srbiji: SDPS) i evropska tela (EATA, EAP).

Mirjana Popović je sertifikovani psihoterapeut. Modalitet: Transakciona analiza. Nacionalni sertifikat SDPS-a broj 983, izdat 04.12.2024. Proverljivo u javnom registru SDPS-a.

Ko sve može biti psihoterapeut?

U Srbiji, psihoterapijsku edukaciju mogu pohađati osobe sa različitim osnovnim obrazovanjem:

• Psiholozi
• Psihijatri i drugi lekari
• Socijalni radnici (Mirjanin put)
• Defektolozi, pedagozi, specijalni pedagozi
• U nekim modalitetima i teolozi, pravnici sa dodatnom edukacijom

Ono što je važno: psihoterapijski rad se ne svodi na osnovno obrazovanje, već na specijalističku edukaciju, sate ličnog rada, sate psihoterapijskog iskustva sa klijentima i sate supervizije. Nacionalni sertifikat SDPS-a potvrđuje da su ispunjeni propisani uslovi edukacije, ličnog rada, supervizije i stručne prakse.

Psihijatar – medicinski pristup mentalnom zdravlju

Psihijatar je lekar – završio Medicinski fakultet i specijalizaciju iz psihijatrije. Njegova ovlašćenja:

• Medicinska dijagnoza po MKB-10 / DSM-5 klasifikaciji.
• Propisivanje lekova – antidepresivi, anksiolitici, antipsihotici, stabilizatori raspoloženja.
• Medicinska procena – bolovanje, invalidnost, sudsko-psihijatrijska veštačenja.
• Rad u bolnici – hospitalizacija, intenzivna nega kod akutnih stanja.

Neki psihijatri rade i psihoterapiju (uz dodatnu edukaciju). Većina se fokusira na farmakoterapiju.

Kada treba da idete kod psihijatra?

Sledeće situacije zahtevaju psihijatrijsku procenu, obavezno:

• Suicidalne misli sa planom ili pokušaj samopovređivanja.
• Simptomi koji sugerišu psihozu – „glasovi", paranoidni strahovi, gubitak dodira sa stvarnošću.
• Maniakalna stanja: višednevna visoka energija, skakanje misli, gubitak potrebe za snom.
• Teška depresija: jutarnja beznadežnost, ne ustajete iz kreveta, gubitak apetita i funkcionisanja – duže od 2 nedelje.
• Bolesti zavisnosti – prvo stabilizacija, često medicinska detoksikacija.
• Poremećaji ishrane srednje i teže forme.
• Sumnja na bipolarni poremećaj, šizofreniju, tešku OKP.

U svim tim situacijama psihoterapija može biti komplementaran, ali ne primaran tretman.

Kada je psihoterapija pravi izbor?

Psihoterapeut je prvi izbor kada:

• Simptomi su umereni i vi funkcionišete u svakodnevnom životu (radite, brinete o sebi).
• Tražite razumevanje i dugoročnu promenu obrazaca, ne samo kratkoročno ublažavanje.
• Imate temu kroz koju ne možete sami: partnerski odnosi, samopouzdanje, kriza identiteta, burnout.
• Prepoznajete da „iste stvari uvek završe isto" i želite da razumete zašto.
• Tražite prostor za rast – ne samo za „gašenje požara".

Kombinacija: kada se rade i lekovi i terapija

Savremena psihijatrijska literatura pokazuje da je kombinacija lekova i psihoterapije često efikasnija od bilo koje pojedinačne intervencije kod:

• Umerene do teške depresije (lekovi stabilizuju, terapija radi na obrascima).
• Generalizovanog anksioznog poremećaja.
• Paničnog poremećaja.
• OKP (uz KBT/ERP pristup).

Ako ste već na lekovima, nemojte ih prekidati bez konsultacije sa psihijatrom. Psihoterapija ide paralelno.

Šta ako niste sigurni?

To je najčešća situacija. Preporuka:

1. Ako je situacija hitna (suicidalne misli, psihotični simptomi, zloupotreba supstanci) – psihijatar ili urgentna služba.
2. Ako imate složenu medicinsku istoriju ili sumnju na teži poremećaj – prvo psihijatar (psihijatar vas može uputiti kod psihoterapeuta kada se simptomi stabilizuju).
3. Ako su simptomi umereni i poznati (anksioznost, samopouzdanje, partnerski problemi) – psihoterapeut.
4. Ako tražite testiranje i procenu – psiholog.

Ako nakon čitanja niste sigurni, javite se i na prvoj seansi zajedno ćemo proceniti da li sam ja pravi stručnjak za vas – ili ću vas iskreno uputiti kolegi.

Povezano: kako izabrati psihoterapeuta – 7 pitanja koja vam pomažu u proceni pre prve seanse.

Izvori i reference

Razlika između psiholoških profesija i regulativni okvir u Srbiji zasnovani su na sledećim referentnim izvorima:

• Savez društava psihoterapeuta Srbije (SDPS). Registar sertifikovanih psihoterapeuta i Etički kodeks. savezpsihoterapeuta.org.
• European Association for Psychotherapy (EAP). Strasbourg Declaration on Psychotherapy (1990). europsyche.org.
• World Health Organization. (2022). Mental Health Atlas 2020 – Country Profiles. Geneva: WHO. who.int.
• Lebow, J. (Ed.). (2008). Twenty-First Century Psychotherapies: Contemporary Approaches to Theory and Practice. Hoboken, NJ: Wiley.

Citati su navedeni u svrhu informisanja. Pojedinačni ishodi terapije zavise od mnogih faktora i razlikuju se od osobe do osobe.