Seks u braku i dugoj vezi – kada partneri ne žele isto

Koliko je seksa normalno u braku?

Ne postoji univerzalna granica na osnovu koje se može utvrditi da li u braku ima „premalo” seksa. Neki parovi žele seks često, a drugi retko. Učestalost se može menjati tokom godina, pa i iz meseca u mesec.

Izraz brak bez seksa obično se koristi za brak u kome su seksualni odnosi veoma retki ili ih nema. To nije dijagnoza. Sam izraz ne govori da li su partneri zadovoljni, zbog čega nemaju seks niti kako doživljavaju tu situaciju. Zato ni određeni broj odnosa godišnje ne može da pokaže da li neki brak ima problem.

Odsustvo seksa samo po sebi ne govori da li je brak dobar ili loš. Presudno je da li takav odnos odgovara oboma. Kada jedan ili oba partnera pate, osećaju se udaljeno ili ne mogu da razgovaraju bez pritiska, problem zaslužuje pažnju bez obzira na učestalost seksa. Posebnu pažnju treba obratiti kada se seks izbegava zbog bola, doživljava kao obaveza ili pristanak nije slobodan.

Zašto se seks u braku i dugoj vezi menja?

Način na koji doživljavamo seks u vezi menja se zajedno sa životnim okolnostima. Želja može biti snažna u jednom periodu života, slabija u drugom i drugačija u zavisnosti od odnosa i situacije.

U sistematskom pregledu koji je obuhvatio 64 naučna rada, autorke su izdvojile lične, partnerske i društvene činioce povezane sa održavanjem seksualne želje u dugim vezama. Naglasile su i da postojeća istraživanja imaju ograničenja. Stručni radovi i vodiči na koje se tekst oslanja navedeni su u odeljku „Izvori i reference” na kraju članka.

Pad seksualne želje zato obično nema samo jedno objašnjenje. To ne znači nužno da su ljubav ili privlačnost nestale niti da postoji prevara. Nekada je glavni problem svakodnevna iscrpljenost. Nekada na želju utiču teškoće u odnosu, telesne promene ili način na koji se seksualni kontakti odvijaju. Često se nekoliko razloga preklapa.

Umor, stres i život bez dovoljno prostora

Teško je osetiti želju kada je telo iscrpljeno, misli su stalno zaokupljene obavezama, a privatnosti gotovo da nema. Posao, briga o deci, kućni poslovi, finansijska neizvesnost i nedostatak sna mogu da smanje seksualnu želju čak i kada ljubav i privlačnost nisu nestale.

Parovi ponekad pokušavaju da poprave seksualni život, a da ništa ne promene u svakodnevici koja ih iscrpljuje. Savet da partneri budu „spontaniji” ne rešava iscrpljenost osobe koja dan završava potpuno preopterećena. Razgovor o seksu zato često treba da obuhvati i odmor, podelu obaveza, privatnost i vreme u kome partneri nisu samo roditelji i organizatori svakodnevnog života.

Ono što se događa između partnera

Nakupljena ljutnja, nerešene svađe, narušeno poverenje i osećaj da vas partner ne čuje mogu snažno da utiču na želju. Slično se događa kada se nežnost pojavljuje uglavnom kao uvod u seks. Osoba tada može početi da izbegava i običan dodir jer očekuje da će on postati zahtev za seks ili da će razočarati partnera ako se zaustavi.

Ipak, nije svaka promena seksualnog života znak emocionalnog udaljavanja. Neko može želeti bliskost, a istovremeno biti umoran, nesiguran zbog svog tela ili zabrinut da neće ispuniti partnerova očekivanja. Pretpostavka „više me ne želiš” često prekida razgovor pre nego što saznate šta se zaista događa.

Kada seks više nije prijatan

Želja obično slabi kada osoba očekuje bol, nelagodu, pritisak ili seksualni kontakt u kome se njene potrebe ne uzimaju u obzir. Može da oslabi i kada seksualni kontakti postanu jednolični ili kada partneri dugo ne razgovaraju o tome šta im prija, a šta više ne žele.

Nije važno samo koliko često par ima seks. Važno je i kako se oba partnera osećaju pre, tokom i posle kontakta. Možete li da kažete šta želite i šta vam ne prija? Da li možete da se zaustavite bez ljutnje, kazne ili osećaja krivice? Da li vam bliskost ostavlja osećaj povezanosti ili prvenstveno olakšanje što je obaveza završena? Odgovori na ova pitanja često govore više od samog broja seksualnih odnosa.

Zdravlje, lekovi i telesne promene

Na seksualnu želju mogu uticati depresija, anksioznost, hronične bolesti, bol, vaginalna suvoća, teškoće sa erekcijom, hormonske promene i pojedini lekovi. Britanska nacionalna zdravstvena služba (NHS) među mogućim razlozima navodi i trudnoću, period posle rođenja deteta, menopauzu, hormonsku kontracepciju, antidepresive i neke lekove za krvni pritisak.

Ako se želja promenila posle uvođenja novog leka, nemojte sami prestati da ga uzimate. Razgovarajte sa lekarom koji ga je propisao. Bol tokom seksualnog kontakta takođe nije nešto što treba trpeti da bi se sačuvao mir u vezi. Ginekolog, urolog ili drugi odgovarajući lekar može da proceni simptome i predloži sledeći korak.

Raspoloženje, slika o telu i ranija iskustva

Depresija može smanjiti interesovanje i energiju, dok anksioznost može otežati opuštanje i prisutnost tokom bliskosti. Promene u telu, stid ili strah od toga kako vas partner vidi takođe mogu uticati na želju. Kod nekih ljudi ranija neprijatna ili neželjena seksualna iskustva utiču na to šta im danas deluje sigurno, a šta izaziva nelagodu ili strah.

To ne znači da svaku promenu želje treba objašnjavati mentalnim zdravljem ili prošlim iskustvima. Partner ne treba da postavlja dijagnozu niti da insistira na objašnjenju u kome druga osoba ne prepoznaje sebe.

Seks posle porođaja i tokom ranog roditeljstva

Dolazak deteta menja san, raspoloživo vreme, telo, partnerske uloge i način na koji partneri brinu jedno o drugom. U istraživanju koje je tokom vremena pratilo 257 parova, promene u kvalitetu odnosa i seksualnom zadovoljstvu u periodu kada su postajali roditelji bile su međusobno povezane.

Drugo istraživanje pokazalo je povezanost lošijeg sna roditelja sa slabijom željom i ređim seksom tokom prve godine nakon rođenja deteta. Ovi nalazi ne dokazuju da je san jedini uzrok. Pokazuju zašto problem nije korisno svesti na nedostatak truda ili privlačnosti.

Ne postoji rok do kog seksualni život mora da se „vrati na staro”. Ako se jave bol ili strah, ako vas brine oporavak ili ako promena dugo uznemirava jednog od partnera, razgovor sa lekarom važniji je od pritiska da se seks nastavi.

Želja, uzbuđenje, privlačnost i zadovoljstvo nisu isto

Ovi pojmovi često se koriste kao da označavaju istu stvar. Zbog toga partneri iz jedne promene ponekad izvuku mnogo širi i bolniji zaključak.

Seksualna želja je interesovanje za seksualni kontakt. Uzbuđenje obuhvata telesni i psihički odgovor na stimulaciju. Privlačnost govori o tome da li vas neko privlači, dok seksualno zadovoljstvo opisuje kako doživljavate svoj seksualni život.

Moguće je voleti partnera i smatrati ga privlačnim, a trenutno imati malo seksualne želje. Moguće je želeti seks, ali ga izbegavati zbog bola ili straha od neuspeha. Moguće je i imati česte seksualne odnose, a ipak ne osećati zadovoljstvo.

Kada razdvojite ova iskustva, razgovor postaje određeniji. Umesto pitanja „Da li me još želiš?”, koje pokušava da jednim odgovorom obuhvati više različitih iskustava, možete razgovarati o tome šta se događa sa željom, telom, prijatnošću i osećajem sigurnosti.

Spontana i responzivna seksualna želja

Spontana želja pojavljuje se pre seksualnog kontakta. Osoba pomisli na seks, oseti interesovanje i poželi da započne bliskost. Responzivna želja može da se razvije kao odgovor na prijatan dodir, bliskost ili seksualnu stimulaciju.

Međunarodno društvo za seksualnu medicinu navodi da je responzivna želja posebno važna za razumevanje seksualnosti u dugim vezama. Ovaj pojam pomaže da se odbaci pretpostavka da osoba mora unapred osećati snažnu želju da bi kasnije uživala u seksualnom kontaktu.

To nije poziv da neko pristane na neželjeni seks i čeka da se želja možda pojavi. O responzivnoj želji ima smisla govoriti samo kada osoba slobodno bira bliskost, kada joj ona prija i kada može da je zaustavi u svakom trenutku. „Ne želim” je dovoljan odgovor. Isto važi i za „Želim da probamo, ali ne obećavam da ću želeti da nastavimo”.

Nijedan od ova dva oblika želje nije bolji niti ispravniji. Mnogi ljudi doživljavaju oba oblika, u zavisnosti od perioda života i okolnosti.

Kada partneri ne žele isto

Različit nivo seksualne želje jedan je od čestih razloga zbog kojih parovi traže stručnu podršku. Evropsko društvo za seksualnu medicinu preporučuje da se razlika u želji ne proglašava automatski poremećajem jednog partnera. Želja se menja, a nesklad nastaje u odnosu između dve osobe.

Zato izrazi „partner sa višom željom” i „partner sa nižom željom” opisuju trenutnu razliku, a ne trajne osobine. U nekom drugom periodu ili kada je reč o drugačijoj vrsti bliskosti, uloge mogu biti obrnute.

Problem se često pojačava kroz isti krug. Jedan partner češće započinje seksualnu bliskost jer mu nedostaje potvrda da je voljen ili osećaj povezanosti. Drugi počinje da očekuje pritisak i povlači se. Prvi to povlačenje doživljava kao odbacivanje, pa još češće pokušava da započne seks, ubeđuje partnera ili reaguje ljutnjom. Drugi tada još više izbegava i seks i dodir.

Na kraju su oboje povređeni, iako pokušavaju da zaštite različite potrebe. Traženje krivca obično dodatno učvršćuje ovaj obrazac. Korisnije je da partneri zajedno pogledaju šta se događa između njih. Jednom partneru možda je važno da čuje da odbijanje seksa nije odbijanje njega kao osobe. Drugom je važno da oseti da nežnost, dodir i razgovor neće automatski postati zahtev za seks.

Prvo pokušajte da razumete šta se promenilo

Ako se pitate kako da vratite strast u braku, prvo pokušajte da razumete o kakvoj je promeni reč. Možda oba partnera žele manje seksa nego ranije i nijednom od njih to ne smeta. U tom slučaju nema problema koji treba popravljati.

Možda jedan partner želi seks češće od drugog, pa se jedan oseća uskraćeno, a drugi pod pritiskom. Tada je važno razgovarati o tome kako se nosite sa tom razlikom, a ne samo o tome koliko često imate seks.

Ako je želja naglo opala, pojavio se bol ili se promena poklopila sa početkom uzimanja novog leka, bolešću, trudnoćom, porođajem ili menopauzom, potrebna je i medicinska procena. Kada su u prvom planu ljutnja, povreda, gubitak poverenja ili izbegavanje razgovora, korisno je pažljivije sagledati odnos. Ako postoji pritisak, strah ili prisila, najvažnija je bezbednost, a ne popravljanje seksualnog života.

Mapa promene seksualne želje

Ovih pet pitanja može da vam pomogne da razgovor učinite konkretnijim.

1. Kada ste prvi put primetili promenu?
2. Da li je želja slabija u svim situacijama ili uglavnom u ovom odnosu i određenim okolnostima?
3. Šta pomaže da se želja pojavi, a šta je dodatno smanjuje?
4. Da li postoje bol, drugi telesni simptomi, novi lek ili zdravstvena promena?
5. Da li neko oseća pritisak, strah ili obavezu da pristane?

Ovo nije test i ne služi za postavljanje dijagnoze. Može biti dobra priprema za razgovor sa partnerom, lekarom ili psihoterapeutom.

Kako razgovarati kada vam nedostaje seks

Razgovor je obično lakši ako ga ne započnete neposredno posle odbijanja ili usred svađe. Izaberite trenutak u kome nijedan partner ne očekuje da razgovor mora odmah da vodi do seksualnog kontakta.

Možete početi ovako.

„Nedostaje mi bliskost sa tobom i važno mi je da razumem šta se među nama promenilo. Ne želim da te nagovorim na seks. Želim da možemo o tome da pričamo bez odbrane i pritiska.”

Ako ste osoba koja se povlači, možete reći sledeće.

„Primećujem da izbegavam dodir jer se plašim da će svaki dodir postati zahtev za seks. Želim da ponovo imamo nežnost koja ne mora da vodi dalje.”

Pokušajte da govorite o svom iskustvu umesto da tumačite partnerove namere. „Osećam se usamljeno” ostavlja više prostora za razgovor od „Nikada ti nije stalo”. „Osetim pritisak kada nastaviš da pitaš nakon što kažem ne” jasnije je od „Tebi je samo seks važan”.

Metaanaliza 93 studije sa ukupno 38.499 učesnika pokazala je povezanost seksualne komunikacije sa seksualnim zadovoljstvom i zadovoljstvom partnerskim odnosom. Kvalitet razgovora bio je snažnije povezan sa zadovoljstvom nego sama učestalost razgovora. To je nalaz na nivou većih grupa ljudi, a ne dokaz da će jedan razgovor rešiti problem svakog para.

Kada se svaki pokušaj razgovora završi optuživanjem ili ćutanjem, može pomoći vodič o komunikaciji u vezi. Cilj nije da pronađete savršenu rečenicu, već da razgovor postane dovoljno siguran da oboje možete iskreno da kažete šta osećate i šta vam je potrebno.

Šta par može da proba bez dodatnog pritiska

Prestanite da brojite kao dokaz ljubavi

Dogovor da ćete češće imati seks može zvučati kao konkretno rešenje. Međutim, sam broj ne rešava razlog zbog kog je želja opala.

U jednom eksperimentu parovima je rečeno da udvostruče učestalost seksa. Nisu postali srećniji, a zabeleženi su i pad želje i manje uživanja. Autori naglašavaju da to ne znači da seks smanjuje sreću. Rezultat pre ukazuje na to da nametnut cilj može promeniti način na koji doživljavamo neku aktivnost.

Umesto određivanja kvote, dogovorite period tokom kog ćete obraćati pažnju na ono što povećava bliskost i ono što stvara pritisak. Posle nekoliko nedelja razgovarajte o tome šta ste primetili, bez procenjivanja ko se više trudio.

Vratite dodir koji nema skriveni uslov

Zagrljaj, držanje za ruke, masaža ili ležanje jedno pored drugog mogu ponovo postati prijatni kada oba partnera znaju da dodir ne mora da vodi do seksa. To nije tehnika za prikriveno pokretanje seksualne želje. Cilj je da dodir ponovo bude prijatan i da ne nosi očekivanje da mora da vodi dalje.

Pre toga razgovarajte o tome šta vam trenutno prija, šta ne želite i kako ćete pokazati da želite da stanete. Dodir koji je neprijatan ili izaziva strah nemojte pretvarati u još jedan zadatak koji treba ispuniti.

Napravite vreme, ali ne zakazujte obavezu

Nekim parovima pomaže da unapred naprave prostor za bliskost. Kada je nedelja puna obaveza, čekanje na potpuno spontan trenutak često znači da se taj trenutak nikada ne pojavi. Plan može da znači da ćete biti sami, skloniti telefone i proveriti šta vam u tom trenutku prija. Ne mora da znači da je seksualni odnos unapred dogovoren.

Jedno istraživanje nije pronašlo vezu između toga koliko su učesnici seks doživljavali kao spontan i njihovog seksualnog zadovoljstva u svakodnevnom životu. To ne dokazuje da je planiranje bolje za sve. Takav nalaz dovodi u pitanje ideju da zadovoljavajuća seksualna bliskost mora uvek nastati bez dogovora.

Razgovarajte o prijatnosti, ne samo o učestalosti

Pitanje „Koliko često?” lako potisne važnija pitanja. Šta vam prija? Šta biste voleli da bude sporije ili drugačije? Šta više ne želite? Možete li da promenite mišljenje tokom kontakta? Da li oboje osećate da se vaše želje i granice poštuju?

U istraživanju o tome kako se ljudi nose sa razlikama u želji, zajedničke strategije i komunikacija bile su povezane sa većim seksualnim i partnerskim zadovoljstvom nego povlačenje i pokušaji da svako problem rešava sam. Studija je obuhvatila 229 učesnika, pa ovaj nalaz ne znači da će isti pristup pomoći svakom paru.

Promenite ono što želju stalno potiskuje

Rešenje treba da odgovara uzroku. Hroničan umor traži razgovor o odmoru i podeli obaveza. Bol zahteva medicinsku procenu. Ako se uz seksualni kontakt stalno javlja isti nerešeni sukob, potrebno je prvo raditi na tom sukobu. Pristajanje na seks iz straha od ljutnje, svađe ili prekida odnosa nije pitanje učestalosti ili tehnike, već pristanka i granica.

Izraz „seks iz obaveze” može opisivati veoma različita iskustva. Neko može slobodno odlučiti da započne bliskost iako se želja još nije pojavila, jer želi da vidi hoće li se javiti i zna da može da stane u svakom trenutku. Druga osoba pristaje iz straha, krivice ili zbog očekivane kazne. To nisu ista iskustva.

Jedno istraživanje o pristajanju na seksualni kontakt bez početne želje pokazalo je različite posledice među učesnicama, uključujući i negativne posledice po dobrobit i odnos. Uzorak je bio pretežno ženski i iz Finske, pa se rezultati ne mogu jednostavno preneti na sve parove.

Kada se obratiti lekaru, a kada psihoterapeutu

Razgovor sa lekarom ima smisla kada je gubitak seksualne želje nagao ili nema očigledno objašnjenje. Medicinska procena je važna i kada postoje bol, suvoća, krvarenje ili druga telesna tegoba, kao i kod teškoća sa erekcijom, ejakulacijom, orgazmom ili uzbuđenjem. Obratite se lekaru i ako sumnjate da je promena povezana sa lekom koji uzimate, kontracepcijom, hormonskim promenama ili drugim zdravstvenim stanjem.

Američki koledž ginekologa i akušera posebno razlikuje teškoće sa željom, uzbuđenjem, orgazmom, bolom i neželjenim efektima lekova. To je važno jer za različite probleme nisu potrebna ista rešenja.

Psihoterapija može biti korisna kada su u prvom planu povređenost, stid, izbegavanje, različite potrebe, ponavljajuće svađe ili nemogućnost da se o seksu razgovara bez pritiska. U partnerskoj terapiji par može da radi na prepoznavanju kruga u kome se jedan partner približava, a drugi povlači. Partneri mogu jasnije govoriti o svojim potrebama i tražiti oblike bliskosti koje oboje slobodno biraju. Ako ste u braku, isti oblik rada opisan je i na stranici o bračnoj terapiji.

Partnerska terapija nije zamena za ginekološki, urološki, endokrinološki, psihijatrijski ili drugi medicinski pregled. Psihoterapeut ne postavlja medicinsku dijagnozu i ne menja propisanu terapiju. Više o tome možete pročitati u vodiču o stručnim granicama psihoterapije.

Čak i kada jedan partner ne želi da dođe na terapiju, drugi može započeti individualnu psihoterapiju. Cilj nije da nauči kako da partnera ubedi na seks ili dolazak na terapiju. Individualna psihoterapija može pomoći osobi da jasnije razume svoje potrebe, granice i ono što može da promeni sa svoje strane. Koristan može biti i tekst o tome šta kada partner ne želi na terapiju.

Kada problem nije razlika u želji, već pritisak ili nasilje

Pristanak na seksualni kontakt mora biti slobodan i može se povući u svakom trenutku. Brak, veza, raniji pristanak ili partnerovo razočaranje ne stvaraju obavezu da imate seks.

Ako odbijanje dovodi do pretnji, ponižavanja, ucena, kažnjavanja, fizičke sile ili straha za sopstvenu bezbednost, problem se ne rešava vežbama za bliskost. Zajednička terapija u odnosu u kome nasilje i dalje traje može dodatno povećati rizik. Prvi korak je da osoba nasamo razgovara o svojoj bezbednosti i potraži specijalizovanu podršku.

Ako postoji neposredna opasnost u Srbiji, pozovite policiju na 192. Dodatne proverene kontakte i smernice možete pronaći na stranici krizna pomoć.

Kako psihoterapija može pomoći paru

Cilj nije da psihoterapeut odredi koliko često bi par trebalo da ima seks niti da presudi ko je u pravu. Važnije je razumeti šta seks znači svakom partneru i šta se događa kada jedan traži bliskost, a drugi se povlači.

Za jednog partnera započinjanje seksa može biti pokušaj da proveri da li je i dalje voljen. Za drugog odbijanje može postati jedini način da zaštiti svoje granice. Neko se stidi promena u svom telu. Neko izbegava razgovor jer svaku primedbu čuje kao dokaz da nije dovoljno dobar partner.

Kada partneri prepoznaju i bez osude izgovore šta im seks i odbijanje znače, problem postaje konkretniji. Tada je lakše odlučiti koji bi sledeći korak mogao da pomogne.

U terapiji se može raditi na sigurnijem razgovoru, jasnijem pristanku, izražavanju želja i rešavanju povreda koje utiču na bliskost. Ako je potrebna medicinska ili druga specijalizovana procena, psihoterapeut treba na vreme da preporuči obraćanje odgovarajućem stručnjaku. Ne postoji postupak koji će svakom paru vratiti želju, niti se ishod terapije može unapred garantovati.

Česta pitanja

Da li je normalno da seksualna želja opadne posle više godina veze?

Seksualna želja često se menja tokom duge veze, ali njen pad nije neizbežan i nema isti uzrok kod svakog para. Na želju mogu uticati stres, san, roditeljstvo, zdravlje, lekovi, kvalitet odnosa i način na koji partneri doživljavaju seks. Sama promena ne dokazuje da su ljubav ili privlačnost nestale.

Koliko je seksa normalno u braku?

Ne postoji broj koji važi za sve parove. Važnije je da li trenutni oblik bliskosti odgovara i vama i partneru, da li oboje možete slobodno da pristanete ili odbijete i da li razlika u željama izaziva patnju. Ako ste oboje zadovoljni retkim seksualnim kontaktima ili životom bez seksa, učestalost u drugim vezama nije merilo vašeg odnosa.

Da li brak bez seksa mora da bude loš brak?

Ne mora, ali odsustvo seksa nije nevažno ako zbog njega pati jedan ili oba partnera. Neki parovi su saglasni sa takvim odnosom, dok se drugi osećaju usamljeno, odbačeno ili pod pritiskom. Zato kvalitet braka ne određuje sam broj odnosa, već način na koji partneri doživljavaju tu promenu i mogu li o njoj otvoreno da razgovaraju.

Šta kada partner ne želi seks?

Bez otvorenog razgovora nije moguće znati razlog. U pozadini mogu biti umor, stres, depresija, zdravstveno stanje, lekovi, hormonske promene, bol, nezadovoljstvo seksualnim iskustvom, povrede u odnosu ili strah od pritiska. Nemojte unapred zaključiti da je uzrok gubitak ljubavi, nedostatak privlačnosti ili prevara.

Da li manjak seksa znači da me partner više ne voli?

Ne mora da znači. Ljubav, privlačnost, želja i uzbuđenje nisu isto. Partner može da bude emotivno blizak i da vas i dalje smatra privlačnim, a da mu je seksualna želja trenutno smanjena. Ako uz manjak seksa postoje hladnoća, prezir, izbegavanje svakog razgovora ili druge velike promene u odnosu, važno je sagledati širu sliku.

Može li seksualna želja da se vrati?

Može, ali ne postoji postupak koji to garantuje. Najpre treba razumeti šta je želju smanjilo, a zatim se baviti konkretnim uzrokom. Nekada su potrebni odmor i više privatnosti, nekada medicinska procena, a nekada promena načina na koji partneri razgovaraju i odnose se jedno prema drugom. Pritisak da se želja što pre pojavi obično dodatno otežava situaciju.

Da li zakazivanje vremena za bliskost pomaže?

Nekim parovima pomaže da unapred naprave prostor za bliskost, naročito kada su im dani puni obaveza. Dogovoreno vreme ne znači da ste se obavezali na seksualni odnos. Može biti vreme za razgovor, dodir ili drugu vrstu bliskosti koju oboje želite, a plan uvek može da se promeni.

Da li treba pristati na seks da se partner ne bi osećao odbačeno?

Ne morate da pristanete na seks samo da se partner ne bi osećao odbačeno. Možete razumeti da mu je odbijanje teško i istovremeno zadržati pravo da kažete ne. Postoji razlika između slobodne odluke da započnete bliskost iako se spontana želja još nije pojavila i pristanka iz straha, krivice ili zbog pritiska. Slobodna odluka znači da taj kontakt zaista birate i da možete da ga zaustavite.

Kada se zbog pada želje treba obratiti lekaru?

Obratite se lekaru ako vas promena brine, ako je nastala naglo, ako osećate bol ili imate druge telesne simptome. Razgovarajte sa lekarom i ako sumnjate na uticaj leka, kontracepcije ili hormonskih promena, kao i ako vas promene želje tokom trudnoće ili posle porođaja brinu. Propisane lekove nemojte menjati ili prekidati bez dogovora sa lekarom.

Može li partnerska terapija da pomogne?

Može kada oba partnera žele da razumeju problem i kada u odnosu nema nasilja ni straha. Terapija može pomoći paru da prepozna obrazac pritiska i povlačenja, razgovara o potrebama i dogovori realne promene. Kada postoji telesni simptom, terapija ne zamenjuje medicinsku procenu. Ako postoji prisila ili nasilje, bezbednost ima prednost nad zajedničkim terapijskim radom.

Zaključak

Promena seksualnog života sama po sebi ne govori kakav je odnos između vas. Važnije je da li se osećate povezano, da li možete da razgovarate o svojim željama i granicama i da li oboje slobodno birate ono što se među vama događa. Ako želite širu mapu tema kao što su komunikacija, poverenje i udaljavanje, pogledajte vodiče o partnerskim odnosima.

Umesto da odmah pokušavate da povećate učestalost seksa, prvo pokušajte da razumete šta se promenilo. Razgovor može pokazati da vam treba više odmora, drugačija vrsta bliskosti, medicinska procena ili pomoć da izađete iz kruga pritiska i povlačenja.

Ako se ista tema stalno ponavlja i sve više vas udaljava, vredi je shvatiti ozbiljno. Ne zato što postoji propisan broj seksualnih odnosa, već zato što zaslužujete odnos u kome o seksu možete govoriti bez stida, optuživanja i prisile.

Povezani sadržaj

• Emocionalno udaljavanje u braku – kako ga prepoznati
• Problemi u braku – najčešći obrasci i šta možete da pokušate
• Komunikacija u vezi – kako razgovarati bez napada i povlačenja
• Test zadovoljstva vezom – privatna orijentacija za vaš odnos

Izvori i reference

Sadržaj na ovoj stranici oslanja se na sledeće stručne izvore:

1. Mark, K. P. i Lasslo, J. A. (2018). Maintaining sexual desire in long-term relationships – A systematic review and conceptual model. The Journal of Sex Research, 55(4–5), 563–581.
2. Dewitte, M., Carvalho, J., Corona, G. i saradnici (2020). Sexual desire discrepancy – A position statement of the European Society for Sexual Medicine. Sexual Medicine, 8(2), 121–131.
3. Mallory, A. B. (2022). Dimensions of couples' sexual communication, relationship satisfaction, and sexual satisfaction – A meta-analysis. Journal of Family Psychology, 36(3), 358–371.
4. Vowels, L. M. i Mark, K. P. (2020). Strategies for mitigating sexual desire discrepancy in relationships. Archives of Sexual Behavior, 49(3), 1017–1028.
5. Kovacevic, K., Tu, E., Rosen, N. O., Raposo, S. i Muise, A. (2024). Is spontaneous sex ideal? Beliefs and perceptions of spontaneous and planned sex and sexual satisfaction in romantic relationships. The Journal of Sex Research, 61(2), 246–260.
6. Loewenstein, G., Krishnamurti, T., Kopsic, J. i McDonald, D. (2015). Does increased sexual frequency enhance happiness?. Journal of Economic Behavior & Organization, 116, 206–218.
7. Tavares, I. M., Rosen, N. O., Heiman, J. R. i Nobre, P. J. (2024). Longitudinal associations between relational and sexual well-being in couples transitioning to parenthood. Family Process, 63(1), 192–209.
8. MacKenzie, N. E., Gordon, A. M., Impett, E. A. i Rosen, N. O. (2023). Indirect associations between infant sleep, parental sleep, and sexual well-being in new parent couples. Journal of Family Psychology, 37(3), 347–357.
9. Himanen, M. i Gunst, A. (2024). Sexual compliance in Finnish committed relationships – Sexual self-control, relationship power, and experienced consequences. The Journal of Sex Research, 61(4), 515–527.
10. National Health Service (2026). Low sex drive – Loss of libido. Pregled mogućih razloga, medicinske procene i lečenja.
11. International Society for Sexual Medicine (2022). What is responsive sexual desire?. Stručni pregled spontane i responzivne želje.
12. American College of Obstetricians and Gynecologists. Your sexual health. Pregled teškoća sa željom, uzbuđenjem, orgazmom, bolom i uticajem lekova.

Istraživanja opisuju prosečne nalaze i povezanosti na nivou grupa. Ne utvrđuju uzrok promene kod pojedinačne osobe, ne zamenjuju medicinsku procenu i ne garantuju ishod psihoterapije.